POVREDA NA RADU

Postavlja se pitanje kao osnovno šta je povreda na radu i koje su obaveze poslodavca ukoliko dođe do povrede?

Zakon o radu (ZOR) jasno predviđa da zaposleni, između ostalog, ima pravo na bezbednost i zaštitu na radu, kao i pravo na zdravstvenu zaštitu. ZOR propisuje da je poslodavac obavezan da zaposlenom obezbedi uslove rada i organizuje rad na takav način da se obezbedi i očuva bezbednosti i zaštita života i zdravlja na radu.

Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu propisuje krug lica koji imaju pravo na bezbednost i zdravlje na radu. Dakle, u odnosu na njih poslodavac je dužan da preduzme odgovarajuće mere, a sve kako bi ta lica bila bezbedna i zaštićena na poslu. Navedeni krug obuhvata:zaposlene učenike i studente na obaveznom proizvodnom radu, profesionalnoj praksi ili praktičnoj nastavi, lica na stručnom osposobljavanju, prekvalifikaciji ili dokvalifikaciji lica na profesionalnoj rehabilitaciji, lica koja se nalaze na izdržavanju kazne zatvora dok rade u privrednoj jedinici zavoda za izvršenje kazne zatvora (radionice, gradilišta i sl.) i na drugom mestu rada lica na dobrovoljnim i javnim radovima organizovanim u opštem interesu, radnim akcijama i takmičenjima u vezi sa radom, lica koja se zateknu u radnoj okolini radi obavljanja određenih poslova, ako je o njihovom prisustvu upoznat poslodavac

Zakon o zdravstvenom osiguranju (ZZO) predviđa da obavezno zdravstveno osiguranje obuhvata osiguranje za slučaj bolesti i povrede van rada, kao i osiguranje  za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti.Naime pod povredom na radu ZZO podrazumeva sledeće:

1. povreda osiguranika koja se dogodi u prostornoj, vremenskoj i uzročnoj povezanosti sa obavljanjem posla po osnovu koga je osiguran, prouzrokovana neposrednim i kratkotrajnim mehaničkim, fizičkim ili hemijskim dejstvom, naglim promenama položaja tela, iznenadnim opterećenjem tela ili drugim promenama fiziološkog stanja organizma (čak i kada je navedenu povredu zaposleni pretrpeo na poslovima na kojima nije raspoređen, ali ih obavlja u interesu poslodavca)
2. povreda koju osiguranik pretrpi pri dolasku, odnosno povratku sa posla
3. oboljenje osiguranika koje je nastalo neposredno ili kao isključiva posledica nesrećnog slučaja ili više sile za vreme obavljanja posla po osnovu koga je osiguran ili u vezi sa njim

Utvrdili smo ko ima pravo na zaštitu na radu, odnosno u odnosu na koja lica postoji obaveza poslodavca da obezbedi sigurnu radnu sredinu i samim tim da naknadi štetu ukoliko povreda u istoj nastane. Utvrdili smo i pojam povrede na radu. Ukoliko je neko lice pretrpelo povredu u gore navedenom smislu, a spada u krug lica koja imaju pravo na zaštitu u skladu sa zakonom, nadalje ćemo definisati i obaveze poslodavca u datom slučaju.

Poslodavac je dužan da odmah, a najkasnije 24 časa od nastanka povrede tu činjenicu prijavi nadležnoj inspekciji rada i nadležnom organu za unutrašnje poslove.

Poslodavac je dužan da odmah, a najkasnije 24 časa od saznanja da je došlo do povrede, popuni izveštaj o povredi na radu, a sve u skladu sa Pravilnikom o sadržaju i načinu izdavanja obrazaca izveštaja o povredi na radu i profesionalnom oboljenju. Izveštaj o povredi na radu se popunjava na Obrascu 1, koji je deo navedenog Pravilnika. Popunjeni izveštaj poslodavac dostavlja zdravstvenoj ustanovi u kojoj je zaposleni pregledan, a sve u roku od 24 časa od upisa podataka.

Lekar koji je pregledao zaposlenog unosi potrebne podatke u izveštaj i isti dostavlja poslodavcu kako bi poslodavac izveštaj dostavio Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, i to onoj filijali u kojoj zaposleni ostvaruje svoja prava po osnovu zdravstvenog osiguranja.

Prema Zakonu o radu poslodavac je dužan da, u skladu sa opštim aktom, zaposlenom isplati naknadu štete zbog povrede na radu kao i u skladu sa članom 164 ZOR-a.

Obaveza naknade štete je propisana i Zakonom o obligacionim odnosima koji kaže da svako ko drugome prouzrokuje štetu dužan je naknaditi je.

Zaposleni dokazuje samo uzročnu vezu između nastale povrede i ponašanja poslodavca, ne i krivicu poslodavca jer se krivica poslodavca pretpostavlja. Povreda može da nastane zato što je poslodavac propustio da preduzme odgovarajuće mere kako bi zaštitio zaposlene. Na primer, zaposleni izvodi građevinske radove i potrebna mu je odgovarajuća zaštitna oprema, ali mu poslodavac istu ne obezbedi.

Pošto se krivica poslodavca pretpostavlja, zaposleni ne mora da je dokazuje. Međutim, ova pretpostavka nije neoboriva odnosno može se suprotno dokazivati, što znači da poslodavac neće odgovarati ukoliko dokaže da je povreda na radu, samim tim i šteta za zaposlenog, nastala bez njegove krivice.

Poslodavac odgovara objektivno, dakle čak i ukoliko nije kriv, ako je šteta nastala u vezi sa opasnom stvari, odnosno opasnom delatnošću jer se onda smatra da šteta potiče od te stvari, odnosno delatnosti, izuzev ako se dokaže da one nisu bile uzrok štete u skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima.

Ako poslodavac obavlja opasnu delatnost ili ukoliko tokom rada zaposleni rade sa mašinama i uređajima koji se mogu smatrati opasnom stvari, poslodavac neće odgovarati samo ako dokaže da je povreda nastala kao posledica nekog drugog uzroka ili ukoliko dokaže da je šteta nastala isključivom radnjom zaposlenog ili nekog trećeg lica, koju poslodavac nije mogao da predvidi niti ukloni.

Pored obaveza poslodavca postoje i obaveze zaposlenog a to je da poštuje propise o bezbednosti i zaštiti života i zdravlja na radu kako ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje, kao i bezbednost i zdravlje zaposlenih i drugih lica kao i da obavesti poslodavca o svakoj vrsti potencijalne opasnosti koja bi mogla da utiče na bezbednost i zdravlje na radu.

Pored naknade štete, zaposleni ima pravo i na naknadu zarade.

Iznos naknade je propisan u ZOR: 100% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade. Navedeno važi ukoliko je privremena sprečenost za rad nastala kao posledica povrede na radu, dok je usled povrede van rada iznos naknade nešto manji, 65% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, s tim da takođe ne može biti manji od minimalne zarade.

Kada govorimo o periodu, ZOR i ZZO sadrže drugačija rešenja. Naime, prema ZOR zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad, ali najviše 30 dana. ZZO pak propisuje da zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad, bez navođenja bilo kakve vremenske odrednice, odnosno ograničenja.

Pravo na naknadu zarade zaposleni zadržava i ukoliko je pokrenut stečajni postupak, s tim da je potrebno da podnese zahtev Fondu solidarnosti, koji se osniva upravo da bi zakonom propisana potraživanja mogla da se naplate od poslodavca, bez obzira na otvaranje stečaja.

Ukoliko poslodavac zaposlenom ne isplati naknadu zarade po ZOR čini prekršaj za koji plaća novčanu kaznu u sledećem iznosu: od 600.000 do 1.500.000 dinara ukoliko je pravno lice (uz to odgovorno lice u pravnom licu plaća novčanu kaznu u iznosu od 20.000 do 40.000 dinara) odnosno od 100.000 do 300.000 dinara ukoliko je preduzetnik

Ukoliko dođe do povrede na radu, te zaposleni pretrpi štetu, poslodavac je dužan da istu naknadi. Međutim, kako ćete ostvariti svoje pravo zavisi od okolnosti slučaja. Ukoliko zaposleni i poslodavac ne mogu da postignu dogovor, zaposleni svoja prava može ostvariti pred sudom, podnošenjem tužbe. Kako je u pitanju tužba za naknadu štete, može se podneti u roku od tri godine od dana saznanja za povredu, navedeni rok je propisan Zakonom o obligacionim odnosima dok postoji još jedan rok za podnošenje tužbe koji iznosi pet godina i računa se od dana nastanka štete bez obzira na dan saznanja za štetu.

Prema Zakonu o parničnom postupku stranka koja u celini izgubi parnicu dužna je da protivnoj stranci naknadi troškove. Naravno, treba imati u vidu da ukoliko stranka delimično uspe u parnici, sud može s obzirom na postignuti uspeh da odredi da svaka stranka snosi svoje troškove ili da jedna stranka naknadi drugoj srazmeran deo troškova. Dakle, ukoliko sud presudi da zaposleni ima pravo na naknadu štete, ali u manjem iznosu od onoga koji je naveden u tužbi, smatra se da je zaposleni kao tužilac delimično uspeo u parnici, tako da u pogledu troškova sud može odlučiti na gore navedeni način.

Tužbom za naknadu štete zaposleni ima pravo da traži naknadu materijalne i nematerijalne štete. Pritom, zaposleni može da traži da mu se naknadi samo materijalna šteta, samo nematerijalna štete ili i materijalna i nematerijalna šteta.

U daljem tekstu ćemo pojasniti šta je to materijalna a šta nematerijalna šteta.

Materijalna šteta se ogleda u umanjenju imovine ili u izgubljenoj dobiti. Naime, ukoliko se ispostavi da je zaposleni, usled pretrpljene povrede na radu, onemogućen da izvesni vremenski period obavlja svoje radne zadatke, on gubi zaradu za taj vremenski period, odnosno izgubljena zarada za njega je zapravo izgubljena dobit.

Nematerijalna šteta se, po samom zakonu, javlja u nekoliko oblika:

1.pretrpljeni fizički bolovi

2.pretrpljeni duševni bolovi zbog umanjenja životne aktivnosti, naruženosti, kao i smrti bliskog lica

3.pretrpljeni strah

Visina naknade nematerijalne štete zavisi od okolnosti svakog slučaja. Naime, sud, prilikom utvrđivanja pravične naknade, najpre vodi računa o tome koji oblik nematerijalne štete je zaposleni pretrpeo. Zatim uzima u obzira trajanje i intenzitet pretrpljenih bolova i straha, značaj povređenog dobra i cilj kojem naknada služi. U praksi se dešava često da i pored angažovanja advokata, zaposleni u tužbi visinu tužbenog zahteva odredi previsoko, te tako samo delimično uspe u parnici, potrebno je da pruži dokaze o visini naknade koja se traži. U tom smislu, najbolje je izvršiti veštačenje pre podnošenja tužbe na šta ima pravo prema Zakonu o parničnom postupku. Tako, ukoliko je potrebno utvrditi intenzitet i trajanje fizičkih bolova, potrebno je angažovati veštaka medicinske struke, dok je za procenu pretrpljenih duševnih bolova i straha potrebno angažovati veštaka psihijatra. Na ovaj način, tvrdnje zaposlenog kao tužioca, potkrepljuju se nalazom i mišljenjem veštaka.

Advokat Petre Takač. Dalmatinska 4/40, Novi Sad