Sporazum o priznanju krivičnog dela u Novom Sadu
Sporazum o priznanju krivičnog dela zasniva se na kompromisu između Javnog tužioca i okrivljenog. Sporazum o priznanju krivičnog dela moguće je zaključiti od trenutka pokretanja krivičnog postupka, pa sve do zaključenja glavnog pretresa. Ovakav način okončanja krivičnog postupka je sve češći u sudskoj praksi. Naime, okrivljeni je ponekad u situaciji gde je dokazni materijal toliko ubedljiv da je jedini realni cilj obrane isticanje olakšavajućih okolnosti i ulaganje svih napora na umanjenje kazne, a što je u pojedinim slučejavima najdelotvornije upravo kroz Sporazum o priznanju krivičnog dela okrivljenog.
Sporazum o priznanju krivičnog dela – Procedura
Okrivljenom se tada predočava mogućnost potpisivanja Sporazuma o priznanju krivičnog dela koje mu se stavlja na teret. Ukoliko saglasnost okrivljenog postoji, predlog za zaključivanje sporazuma upućuje se Javnom tužiocu. Javni tužilac tada predlaže uslove Sporazuma o priznanju krivičnog dela i određuje vreme u kom se ti uslovi moraju ispuniti, slično kao i prilikom primene instituta odlaganja krivičnog gonjenja, odnosno oportuniteta. Uslove ovakvog sporazuma dalje ceni postupajući sud.
Ističemo da je, u izuzetnim slučajevima, ovakav način okončanja krivičnog postupka povoljan za okrivljenog, budući da se sama činjenica priznanja dela posebno ceni kao olakšavajuća okolnost. Tada se okrivljenom izriče po pravilu znatno blaža kazna ili blaži način izvršenja kazne (kućni zatvor) ili uslovna osuda uz određene obaveze, kao npr. obeštećenje oštećenih, obavezno lečenje od opojnih droga, alkoholizma ili društveno koristan rad i dr. Pored navedenog, moguć je i odustanak od krivičnog gonjenja za neka od dela koje se okrivljenom stavljaju na teret, ukoliko mu se sudi za više krivičnih dela.
Kod sporazuma o priznanju krivičnog dela važno je obratiti pažnju na sledeće:
Važno je napomenuti da je prisustvo advokata kao stručnog branioca neophodno radi zaključenja Sporazuma o priznanju krivičnog dela. Ovo iz razloga što je prisustvo branioca potrebno kako bi se obezbedilo da okrivljeni u potpunosti razume značaj priznanja dela, kao i mehanizam koji se pokreće zaključenjem Sporazuma o priznanju krivičnog dela.
Sud će prihvatiti Sporazum o priznanju krivičnog dela ako utvrdi da je okrivljeni dobrovoljno priznao krivično delo i da na njega nije vršen nikakav pritisak u cilju priznanja krivičnog dela. Ako sud utvrdi da okrivljeni nije svestan posledica koje zaključeni Sporazum nosi sa sobom, predlog će biti odbijen. Okrivljeni mora da se odrekne prava na suđenje i prava na žalbu. Postojanje dokaza koji idu u korist priznanju okrivljenog će olakšati prihvatanje predloga. Zaključenje sporazuma o priznanju krivičnog dela se sve više koristi zbog uštede vremena, bržeg rešavanja predmeta (uglavnom na jednom ročištu), smanjenja troškova krivičnog postupka, izbegavanja formalnosti i rasterećenje sudova.
Dakle, okončanje krivičnog postupka zaključivanjem sporazuma o priznanju krivičnog dela možemo podeliti u više faza.
- Predlog za zaključenje sporazuma o priznanju krivičnog dela
- Pregovori okrivljenog, njegovog branioca i Javnog tužioca u pogledu elemenata Sporazuma, te uslova njegovog ispunjenja, kao i eventualnih olakšica u pogledu predloga kazne.
- Zaključenje sporazuma nakon postizanja dogovora o svim bitnim elementima, kao i saglasnosti u pogledu predložene kazne, troškova postupka i obaveznih uslova koje okrivljeni ima ispuniti i rokovima za ispunjenje tih uslova.
- Postupak pred sudom radi usvajanja postignutog Sporazuma o priznanju krivičnog dela.
Odluka o Sporazumu o priznanju krivičnog dela se donosi se odmah na ročištu zakazanom radi razmatranja sporazuma, a obavezno u prisustvu javnog tužioca, okrivljenog i njegovog branioca. Ukoliko postupajući sudija usvoji predloženi Sporazum, donosi se presuda. Presuda može biti pravosnažna istog dana pod uslovom da se okrivljeni i postupajući Javni tužilac odreknu prava na žalbu.
Sporazum o priznanju krivičnog dela može biti opozvan ukoliko jedan ili više postavljenih uslova ne budu ispunjeni u ostavljenom roku (naknada štete oštećenom, poštovanje mere zabrane prilaska, lečenje alkoholičara ili narkomana itd.). Takođe, sporazum neće biti usvojen ukoliko sud smatra da kazna koja je navedena u predlogu Sporazuma nije adekvatna, odnosno kojom se ne bi postigla svrha kažnjavanja.
Ukoliko vam je potrebna pravna pomoć slobodno me kontaktirajte na broj mobilnog telefona koji se nalazi na sajtu ili putem emaila koji se nalazi na sajtu. Sedište kancelarije je Novi Sad
Add comment
Comments
Koja je razlika izmedju ove procedure vs da okrivljeni prisustvuje sudu i tamo prizna krivicu teorijski? Kako ce sud postupati u drugom slucaju, isto blaze kao da je dogovor?
Poštovani, postoji mogućnost da se ne zaključi sporazum o priznanju krivice sa tužilaštvom i da se tek na suđenju, odnosno glavnom pretresu pred sudom prizna izvršenje krivičnog dela, sud će na priznanje gledati kao na olakšavajuću okolnost ali ključna razlika je u tome što vi dogovorom sa tužilaštvom unapred određujete uslove sporazuma i krivičnu sankciju koju ćete dobiti (krivična sankcija je glavni element sporazuma ali ne i jedini) i u tekst sporazuma se navodi i kazna o kojoj ste se dogovorili, i sud u većini slučajeva prihvata sporazum koji su zaključili okrivljeni i tužilaštvo i time otklanjate neizvesnost u pogledu krivične sankcije. Kad dođete u sud i priznate izvršenje krivičnog dela vi ne znate koja će vam krivična sankcija odnosno kazna biti izrečena, postoji neizvesnost i strepnja. Kazna koju izrekne sud može biti ista, blaža ali nažalost i teža od one za koju ste se dogovorili sa tužilaštvom, zato je bitno angažovati stručno lice koje će proceniti kakav sporazum o priznanju će vam biti adekvatan i da li uopšte i zaključivati sporazum ali o tome ću pisati u okviru posebne teme pa ćete imati prilike da komentarišete.